ЗРЕЛОСТ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ Да ли су сва деца одређеног узраста заиста спремна за полазак у школу ? РАЗЛИЧИТИ ТЕМПО РАЗВОЈА ДЕЦЕ : Сва деца не напредују истим темпом, ни у физичком, емотивном, социјалном а ни у интелектуалном развоју. Деца истог календарског узраста се зато налазе на различитим ступњевима развоја. Зато сам календарски узраст детета не може и није једино мерило зрелости детета за полазак у школу.  Полазак у школу би требао да подразумева и дететову зрелости за учење и стицање нових знања. Типичне грешке које родитељ прави у процењивању да ли је његово дете зрело за полазак у школу : « Дете ми је крупно, високо, веће од пола вршњака и мора да иде сада у школу. Следеће године ће тек бити за две главе веће од друге деце у одељењу! « « Моје дете је спремно за школу. Биће све добро, научиће све шта треба када га преузме учитељица која зна како да пренесе знање. Мени то не успева јер нисам стручна за то. Има ко јесте па нека га он научи. Види колики је, момак прави, а да не иде у школу.То никако нећу дозволити. » « Његов најбољи друг или другарица су прошли тестирање ове године мора и он. Како ће ми се детет осећати ако он остане у групи у вртићу а остали другари му оду у школу. « ТЕШКОЋЕ У ПРИХВАТАЊУ ЧИЊЕНИЦЕ ДА ЈЕ ДЕТЕ НЕЗРЕЛО: Чињеницу да се различита деца различитим темпом развијају родитељи најрадије прихватају у сфери физичког развоја. Разлике у висини или тежини међу децом родитељи лакше прихватају јер су те разлике на око видљиве. Чињеницу да се деца разликују у темпу развоја  психичких функција родитељи теже прихватају. Ове разлике нису тако лако мерљиве, нарочито не родитељу који често има субјективну, емоцијама обојену слику о способностима сопственог детета. Недовољно информисан родитељ и онај који нема пуно знања везаних за развојну психологију детета зато јако тешко прихвата чињеницу да је темпо развоја његовог детета спорији у односу на неку другу децу тог календарског узраста. Користећи механизмиме одбране своје личности оправдава неуспехе своје деце. Ево неких примера типична грешка родитеља, које произилазе из механизама одбране самих родитеља. « Мила мора да се упише ове године. Шта ће други мислити о мом детету ако се не упише када и  друга деца са којим иде у вртић. » « Најгора ствар која може да нам се деси је да се за Сару предложи одлагање уписа. Нема никакве шансе да то прихватим. Па није моје дете најгоре. » « Биће он добар. Научиће Лука све само му треба тврда рука, када га дохвати стога учитељица све ће му лако ући у главицу. « « Моје је дете само много лењо и зато не зна као друга деца. Као да мора да зна као она мала Весна. Њу мајка баш форсира. «   ЗАШТО ДЕТЕ НЕ МОЖЕ ДА НАУЧИ НЕШТО ШТО ЖЕЛИМО ДА ГА НАУЧИМО Сваком родитељу се десило да је желео своје дете, у неком узрасту да научи нешто а да у томе није успевао. Иако је знао да је његово дете вешто у решавању многих проблемских ситуација и да не заостаје од вршњачке групе деце ипак је доживавало неуспехе. Родитељ тада није био свестан  да за учење сваког новог знања и вештине постоји оптимално време у развоју  детета. То је оно време када је дете зрело, када поседује искуства која чине основу за стицање неког знања или вештине. Дете је зато у томе успешно и повратно има додатни мотив да са тим активностима и настави даље. Зрелост подразумева зрелост нервног система и организма у целини, на физички и физиолошки развој који омогућава успех. Незрело дете је оно дете код кога вежбање неке активности даје мале резултате уз улагање огромног труда. То дете није достигло стварну зрелост, зрелост нервног система и организма у целини. Резултати учења и вежбања су мали или потпуно изостају и повратно демотивишу дете за даље учење и вежбање те вештине. Неуспех може да изазове и отпор у учењу. Дете можу да повеже негативне емоције са сваким стицањем нових сазнања због антиципације сопственог неуспеха. ШТА ПОДРАЗУМЕВА ИЗРАЗ ГОТОВОСТ ЗА ШКОЛУ? Готовост је спремност детета да прихвати обуку. Подразумева физичку, интелектуалну, социјалну и емотивну зрелост детета, ранија искуства и мотивисаност за само учење. Готовост је сложен спој наслеђа и деловања околине. ОД ЧЕГА СВЕ ЗАВИСИ ДА ЛИ ЈЕ ДОШЛО ДО ГОТОВОСТИ ЗА ШКОЛУ КОД ДЕТЕТА? Готовост зависи од степена неуромускулатурног развоја .Али у још већој мери од ранијег искуства и достигнутог нивоа знања. Под тиме се не подразумевају конкретна знања слова или читања већ за неспецифична искуства,  на почетке читања и писања, на вештину држања и коришћења оловке и папира и коришћења сликовнице, бојанке, књиге... Мисли се на однос који је детету усађен, још од најранијих фаза развоја, у односу на сам процес стицања знања у најширем смислу. На став родитеља према томе, кроз хваљење за успешно рецитовање, цртање,бојење... На учестале  причане приче он их препричавао, био подстицан да јасно размишља и сам користи литературу... Кроз све то дете вежба своје способности опажања, разликовања облика, увиђања односа, способност памћења и закључивања. Та неспецифична искуства и знања су много важнија од конкретних научених информација. Готовост за полазак у школу наравно подразумева и емотивну зрелост детета. На могућност детета да се одвоји од родитеља, да прихвати све специфичности начина живота у колективу. Мисли се на зрелост детета да прихвати стварање новог емотивног односа са још неким одраслим особама (учитељима). Да прихвати да је у колективу само један од тридесетак једнаких и да се избори за своје место у групи у целини и место код учитеља ... Социјално зрело дете схвата сва  правила живота у социјалног групи, разуме правила игре и себи налази место у свом вршњачком окружењу. НЕКИ ВАЖНИ ЗНАЦИ СПРЕМНОСТИ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ КОЈЕ РОДИТЕЉ МОЖЕ ДА ПРЕПОЗНА Дете вам показује спонтано и истинско интересовање за стицање нових знања, за учење и писање и радује се тим активностима. Само узима папир и оловку и од вас тражи помоћ око неких за њега нејасних ствари («Како мама ово да напишем » ; «Молим те напиши ми ти како се пише кућа а ја ћу да препишем  и тако научим.» ; «Купи ми ону књижицу свиђа ми се јер има пуно великих слова, научи ћу свашта ново»). Ваше дете напредује у учењу. Труд који само или који уз помоћ вас уложи у савладавање неког градива има ефекта. Дете напредује, учи то што је намерило. Дете може да држи вољну пажњу на некој активности када то жели. Дете има јаку жељу да настави своје образовање у школи јер и оно сматра да је велико и да му је време да научи да чита и пише и да ради разне задатке. («Једва чекам да кренем у школу д научим да рачунам оне тешке задатке»). ДА ЛИ ЈЕ ПОТРЕБНО ДОДАТНО ПРИПРЕМАТИ ДЕТЕ ПРЕДШКОЛЦА ЗА ТЕСТИРАЊЕ? КАКО ДЕТЕТУ ПРЕДСТАВИТИ ТЕСТИРАЊЕ ЗА ШКОЛУ? Не. Све што је детету потребно да би добро урадило тест готовости за први разред већ је до сада требало и да усвоји. Додатна форсирања детета имају само контра ефекат на дете. Родитељи имају нејасну слику о самом тестирању и сматрају да се тестом испитују само конкретна знања. Зљато често и пред само тесатирање са децом раде и уче их годишњим добима, месецима у години, именима државе у којој живе...и другим што смартају да ће бити на тесту. Тиме само доприносе да се детету сасвим побркају недовољно утврђена знања стечена у пар предходних дана па дете и оно што би знало меша са неким недовољно наученим знањима. Конкретна знања су само један од сегмената теста. Родитељи превиђају да је за тест важна способност логичког закључивања, памћења и способност представљања запамћеног.. Зато је важно не форсирати нова учења у последњим данима пред тестирање. Ево неких типичних грешка које родитељи праве. « Сада ћемо да учимо за тест да тете виде да си много паметна. « « Мораш све то да научиш иначе те неће примити у школу.«. СТАВ РОДИТЕЉА ПРЕМА ТЕСТИРАЊУ ДЕТЕТА За добар успех вашег детета на самом тестирању од свега је најважнији ваш став према том чину. Родитељ често, некада чак и несвесно преноси сопствена страховања у вези са тестирањем на своје дете. Само дете није свесно значаја уписа у први разред све док му ви као модел понашања не пренесете свој став. Дете може да дође преплашено и заплашено тиме што га чека и да не покаже своје стварне могућности и способности.

врх стране >>