ЈОСИФ ПАНЧИЋ, лекар и ботаничар рођен је 17. априла 1814. године у селу Угрине код Брибира, испод планине Велебита, у Хрватском приморју. Школовао се у Ријеци, Госпићу и Загребу, а медицину студирао у Пешти. Половином XIX века по наговору Вука Караџића долази у Србију. Ту започиње неуморно истраживање природе Србије, Црне Горе и Бугарске, на првом месту истражује биљке. “ФЛОРА КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ” његово је најважније животно дело. У значајнија ботаничка открића спада ОМОРИКА - ендемска врста четинара на Тари.

Неоспорна је чињеница да је Панчићев прилог утемељењу и даљем развоју не само Универзитета у Београду већ целокупног школског система Кнежевине Србије, огроман. Човек широке културе, полиглота и изванредан познавалац српског језика, створио је српску научну терминологију великог броја научних дисциплина. Основао је Минералошки и Геолошки завод, Зоолошки и Ботанички кабинет и огледну Ботаничку башту.