изволите.......
Moja lopta	Рибица
Imam malu, plavu loptu sa medama. Mnogo mi je draga. Dobio sam je iz Amerike od mame i tate. Igram fudbal sa bratom u kući. Nekad nam je baka i mama sakriju, jer ne daju da igramo fudbal u kući. Često je pronađemo, ali se dešava da je dobro sakriju. Jednom prilikom je upala u vazu i polomila cveće. Volim svoju loptu.	Децо, веровали или не, моја рибица, мени радује се. Иза лишћа плива стално, и пољупце ми шаље радо. Када играм, када певам, из акваријума ме она гледа. Кад јој кажем „драга моја“ на врх воде дође она. Велика је срећа та кад с рибицом причат знаш.
Aleksa Strika II3	Ана Календер II3
Моја школа У школи се не псује У школи се не туче. У школи се другарица, Ни за косу не вуче. На великом одмору, Сви заједно трчимо, Смејемо се, шалимо Да што боље учимо. Кад учитељица дође, Наша шала прође. Књиге, свеске на сто, Јер журимо да пишемо!	ZIMOVANJE Želim da vam opišem moje zimovanje. Bio sam na Babinom zubu. Najviše vremena sam proveo sankajući se niz jednu veliku nizbrdicu. Nekoliko puta sam pao sa sanki. Prvi put sam video žičaru. Tata mi je pokazao najviši vrh na Staroj planini, to je Midžor. Sa drugovima sam se takmičio ko će dobaciti najdalje grudvu i ja sam pobedio. Bilo mi je mnogo lepo.
Милица Осослија II/3	Predrag Jovičić II3
Одељење IV/3 Моје одељење IV/3 у њему су сви добри другари. Учионица наша пуна је топлине, али у њој никад нема тишине. Сваки ученик малу тајну крије, као на пример, име симпатије. Сви се добро слажемо и једно другом помажемо.	Листић Несташан ветрић лагано пирка, славуј седи на грани и свирка. Он песму пева, а листић жут пада са гране на његов скут. Сиво небо тужно плаче, жути листић високо скаче. Он лети и врти се у круг, а поред њега се њише његов друг.
Милица Грубор IV/3	Ања Челебић III/6
CAT SONG	GREAT EMOTION
I am playing with my doll, He is playing with bis ball. Do you know who he is? He likes bees. He has a cute face And he has a secret place. He doesn't like reading books And he hates wolves. His eyes are. brown. He lives in town. He loves flowers. He has magic powers. His name is Mike. He loves riding a bike. He is a little bit fat. He is a superhero cat.	If you fly above the sky, You will see a happy smile. If you walk across the road, You can find shirty gold. If you sail the ocean, You wilt have a great emotion.
By Nevena Tepavac	By Marko Prihoško
MATURA
Frizeri pripremite se! Vreme je za maturu! Dan veoma bitan za sve osmake uskoro stiže i biće puno posla. A vi, mame, pripremite novčanike, a možete i da svratite do banke, bićemo zahvalni. Kakve frizure đaci žele??? Kakve haljine treba/ ne treba nositi??? Šta je sa obućom??? E to je sad stvar ukusa. Neki vole šiške, neki ne. Neki vole ravnu, neki kovrdžavu kosu. Ali svi mi volimo promene. Ups, ne baš svi. Kada pogledamo u prošle generacije dečaka i devojčica primećujemo ogromne razlike među njima (ne među generacijama, među dečacima i devojčicama). Dečaci na maturu dolaze sa jež frizurama a oni sa dugom kosom se sigurno ne feniraju. Dok devojčice vode mnogo računa oko frizure, šminke i ostalog... Ni jedno ni drugo nije dobro jer je to ipak poseban dan, ali je isto tako isti kao i svi drugi. Nikad ne treba preterivati i zato pročitajte dole priložene savete i za devojčice i za dečake: Nije moderno ono što piše u modnim časopisima već ono što sa ponosom nosimo i u njemu se osećamo dobro; Svaka frizura je XTRA frizura ako si ti jedinstven/a dok je nosiš; Tona šminke te neće učiniti lepšom, stvoriće kontra efekat; I dečaci i devojčice vole prirodnost; Svetlucavo je lepo ali ne treba preterivati; Poseban savet za dečake: Gel za kosu stavljati u umerenim količinama!; Ako si niska, štikle od 7 cm će te učiniti višom ali razmisli kako ćeš u TOME igrati. Pa zato preporučujemo štikle do 5 cm ili se spremi da igraš bosa; Ako si visoka, štikle ti ne trebaju. Pa i baletanke su u modi. Ako si baš zapela do 2 cm će učiniti svoje; Pazi!!! Ovo je matura a ne venčanje, pa zato obuci nešto što odgovara tvojim godinama i što ne izgleda preterano napadno; Puder se zove puder da bi se koristio kao puder. Pod tim mislim da ga koristiš da ti pokrije nedostatke na licu, a ne za potamnjivanje – za to postoje kreme koje nisu štetne za kožu a pri tom će učiniti kožu za nekoliko nijansi tamnijom; Šortsevi i istrošene majice za fudbal NE DOLAZE U OBZIR (blatnjave patike da ne pominjem)!!!
Putnik
Nekada dawno iza sedam gora i sedam mora, sedam planina i sedam jezera, sedam šuma i sedam liwada u jednom dalekom selu žiweo je zeka. I jednog dana reši zeka da postane poznati reper. Pošto u njegowom selu nije bilo uslowa za tako weliki poziw on reši da krene na put. Prešao je on tako i sedam gora i sedam mora, sedam planina i sedam jezera, sedam šuma i sedam liwada i stigao u Beograd pred Kalemegdansku twrđawu. I tamo srete swoju mamu. Mama mu reče da je došla owamo da pripremi weliku VIP žurku za swe zwezde i da se nada da će i zeka doći. Zeka stwarno nije želeo da prowodi wreme sa swojom mamom (pa zato je i pobegao od kuće), ali onda malo razmisli i shwati da će tamo biti swi najweći reperi, pa odluči da ipak pođe. I ewo ga zeka na žurci, sedi pored mene i priča mi swoju priču. A ko sam ja. Kakwo je to bre pitanje????? U swakom slučaju, prilazi nam Ajs Nigrutim i pozdrawlja me:“ Đeeeeeee siiiii!!!!!“ Smeškam se i uzwraćam pozdraw. Zeka me posmatra ljubomorno. Šta ću kad sam poznata. Uskoro nam prilaze i Sky, Marchelo i Edooo Maajka... I narawno swi se pozdrawljaju sa mnom J... Zeka je weoma ljubomoran, pa mi zato prosipa Coca-Colu u krilo. E sad je bilo dosta!!!!! Puštam mu pesmu „Mojne mala“* i odlazim sa žurke, a za mnom i swi poznati reperi (al owog puta ne zbog mene, nego zbog narodnjačina). Posle dwa dana zeka se wratio kući i tek tada sam saznala da je zeka ustwari  tranwestit!!!!!!! *Stih koji se odnosi na zeku i mene: Kad obučem nešto fino, U krilo mi prospeš wino. Lukawa si nisam slepa, Ljubomorna si jer sam lepa. ...
	Ana VIII/5
Rhythmic gymnastics           Rhythmic gymnastics is a sport which combines elements of ballet and gymnastics, in which competitors perform complicated gymnastics moves set to music. Also, specialized equipment, such as balls, hoops, ribbons, clubs and ropes are used in this sport.        We started practising rhythmic gymnastics in the fifth grade, because we found it interesting, and we made many new friends who were also trying out this sport.        We use special balls, hoops, ribbons, clubs and ropes, and we like balls and ribbons the best. Balls are made of rubber and synthetic, and have the same elasticity as rubber. This makes it easier to perform difficult moves with the ball.         We go to rhythmic gymnastics classes three times a week. The classes are taught by two female teachers, and there are about thirty girls in our class. We wear plain leotards and slip shoes in our regular classes. However, in competitions our leotards are fancier. We do not have to carry much to the class because most of the equipment is already in the gymnastics club.         We watch only some important competitions and our favourite rhythmic gymnast is Svetlana Khorkina from Russia. Competitions that we have are not as interesting as competitions on TV, because we are not as skilled as the gymnasts on television. We compete individually, in pairs, or in groups of three or four.  To win, one has to be flexible and skilled, in order to perform difficult moves such as splits and cartwheels. At the same time, one must be elegant, because of the artistic part of the judging.        Unlike some sports fans, we do not collect things like stickers, magazines and badges, but we do collect some photos, such as photos appearing on this page.         In summary, we like rhythmic gymnastics because of   the physical challenge, the artistic component, the competitions, and because of making a lot of new friends.   Sara Dimitrijević Katarina Marković
А САДА МАЛО НА ФРАНЦУСКОМ.... I Soir le pont d’avignon, on y dance, on y dance on y dance,    Sur le pont d’avignon on y dans tous en rond      Les belles dames font comme ça, et puis encore comme ça.      Les beaux monsieurs font comme ça et puis encore comme ça Soir le pont d’avignon, on y dance, on y dance on y dance, Sur le pont d’avignon on y dans tous en rond II Un, deux, trois, dans sa haute de bois          Quatre, cinq, six, il y a des surprises Sept, huit, neuf, des joutes tout neufs, Dix, onze, douze, du bonheur pour tous! Un, deux, trois, allons dans les bois Quatre, cinq, six cuellir des cerices Sept, huit, neuf dans mon danier neuf Dix, onze, douze, elles seront toutes rouges. III J’aime la galette, savez-vous comment? Quand elle est bien faite, avec du beurre dadans! Tra la, la, la, la,la,la,la,la… J’aime la galette, savez-vous comment? Quand elle est bien faite, avec du beurre dadans! Tra la, la, la, la,la,la,la,la… IV Jean Petit qui danse,(bis) De son pied il danse (bis) De son pied, pied, pied, Ainsi danse Jean Petit. Jean Petit qui danse (bis) De sa têtê il danse (bis) De sa têtê, têtê, têtê De son pied, pied, pied Ainsi danse Jean Petit. Jean Petit qui danse (bis) De ses bras iil danse De ses bras, bras, bras De sa têtê, têtê,têtê…
ОСМО ПЕТ
Године долазе и пролазе… Као што људи стално изнова долазе у наш живот… Неке заборавимо, а неке не, али трагове на срцу остављају само они који су нам много значили. А једном остављени трагови на срцу, били они лепи или ружни, јако се тешко бришу, готово их је немогуће избрисати. Ево, скоро завршавам осми разред, остало је још мало времена, толико бих тога хтела да урадим, а као да немам довољно времена… Све се некако мења, чак и наставници. Узречица свих је - ,,Хајде, осмаци, већ сте велики! Пријемни се ближи! Средите све оцене до марта! Мени не пада на памет да вас питам тамо негде у мају!” Кад год ово чујем, дигне ми се коса на глави, сетим се пријемног, у стомаку прораде чувени лептирићи и постанем нервозна. Сви су увек причали како је основна школа најлепши део школовања. Отуда и она изрека - од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба!” Јесте, најлепше је, али је већ на измаку… Све се ово чинило некако далеко, као да тај осми разред никада неће доћи, а ево, већ је при крају. Сви смо се променили, сви смо озбиљнији, гледамо свет, школу, однос према раду са неке сасвим друге стране која нам до скоро није била позната. Оцене су нам постале много важније, наставници прилично строжи… Често ухватим себе како размишљам шта ћу радити кад одем из основне школе… Неће бити више школских журки, неће ми бити иста разредна на коју сам се толико навикла, ништа неће бити исто! Почела сам да примећује ствари у учионицама које ми раније ни најмање нису биле важне, постао ми је драг сваки зрачак сунца који се нежно спусти на изгребане и исписане столове, сваки потпис, свака шара… Посматрам и осмаке на великом одмору. Сви су слуђени контролним вежбама, писменим задацима и одговарањима, хаљином за матуру и сличним стварима. Све је некако другачије када гледате свет са стране некога ко завршава основну школу и ко зна да неке људе из свог окружења можда неће дуго видети након пријемног испита… Пријемног испита који се чинио тако удаљеним, а у ствари је све време био близу, ближе него што смо мислили. И што је ближе, паника је све већа. Унутар мог одељења ствари су се мање - више средиле. Свако бира неки свој пут и сви се трудимо да нам последњи заједнички месеци прођу уз шалу, смех, заједничко дружење… Занимљиво је то што ћемо већ за неколико месеци сви ми гледати неке потпуно другачије особе, сви ћемо кренути на неку другу страну. Стигли смо до прве велике раскрснице у нашим животима. Можда ће некима звучати глупо кад ово будем рекла, некима можда и не… Али знам да ће нам свима бити тешко последњег дана школске године… Знам да ће екскурзија у осмом разреду бити незаборавна. Питате ме како? Једноставно знам… Чудно је то… Једва сам чекала да тај осми разред дође и прође, да променим окружење, а сада… Имам осећај као да ће ми све недостајати - друштво, школски трачеви, играње одбојке на часу физичког, блиц-контролни код наставнице француског… Укратко, цела школа! Све делује као да је невероватно брзо прошло… Као да сам јуче уписала први разред… Сећам се свега. И најинтересантније од свега је што је све исто, а опет некако другачије. Или се то само мени чини? Неки ће можда заборавити школу ,,Јосиф Панчић” и своје старо друштво, неки можда неће желети ни да се сећају ничега, али једно је сигурно - бар ће мени у срцу остати два имена - ,,Јосиф Панчић” и осмо пет. Заувек…

ЛУДИ ШКОЛСКИ ПЛЕС

Добар дан свима, слушајте школску песму генерације две хиљаде седме године! Сада сви одмах устаните и пратите шта вам показујемо! Идемо! Један више, мање два, двојка, тројка, петица ал`опет, главу горе, осмех на лице, и мућкај мозговима. Један више, мање два, двојка, тројка, петица ал` опет ,главу горе, осмех на лице, и мућкај, а нарочито из следећих предмета: Срба, Инглиш, Физика, Хемија, Географија, Историја, Математика Crazy school dance! Шапутање, преписивање, фолирање, Мољакање, шлихтање, заљубљивање, Луди школски плес, crazy school dance! Целе године, ти си мене гледао, И покушао да ме заводиш! Зар ти стварно мислиш да ћеш штреберством, Ове године да ме освојиш?! Идемо опет да поновимо, Овај луди школски плес, Надам се да сте били добри, Ви директоре, у првом реду, Одлично, свака част, идемо још један пут! Један више, мање два, двојка, тројка, петица И опет, главу горе, осмех на лице, и мућкај мозговима, ближи се пријемни! Један више, мање два двојка, тројка, петица и одмори, е доста је од нас! А ви, млађи, мозгајте! Један  више, мање два, двојка, тројка, петица И САД СТОП!

 

врх стране >>