Josif Pančić

Савети за учење

Стручњаци за учење и памћење препоручују најбоље методе за савладавање градива.

Већина ученика учи тако што више пута чита исте забелешке, уџбенике и осталу литературу. Међутим, психолошка истраживања, помоћу лабораторијских експеримената и оних у учионицама, доказала су како је то најгори могући начин учења.

Начин на који већина ученика и студената учи потпуно је бесмислен, закључили су то психолози Хенри Редигер и Марк Мек Данијел са универзитета Вашингтон у Ст. Луису. Они су комбиновано провели чак осамдесет година проучавајући учење и меморију, а своје су налазе забележили у књизи “Да се запамти: Како успешно учити” (Make it Sick: The science of Successful Learning).

Већина ученика учи тако што више пута чита исте забелешке, уџбенике и осталу литературу. Међутим, психолошка истраживања, помоћу лабораторијских експеримената и оних у учионицама, доказала су како је то најгори могући начин учења материје, пише Vox.com. Пуно делотворнији начин је коришћење картица с белешкама, израда дијаграма и мапа те испитивање самог себе. Битан је распоред учења појединих целина и мешање различитих тема.

Психолог Марк Мек Данијел дели 7 савета како што боље научити градиво.

1. Немојте само више пута читати исте белешке

– Већина ученика каже како је ово њихова стратегија број један. Ми смо истраживањем закључили да овакво репетитивно рециклирање информација није добро нити може створити трајну меморију. Посматрање ученика показало је да су они који су једном прочитали текст упамтили једнаку количину градива као и они који су га прочитали два пута. Када други пут читате текст преко познатих информација прелазите с ‘ово знам, ово знам’, и из њега не извлачите нове информације, каже Мек Данијел.

2. Постављајте себи пуно питања

– Добра техника је једном прочитати текст, а онда себи постављати питања. Сакупљање информација на овај начин ефективније је за меморију. Ако на питање погрешно одговорите, добијете повратну информацију да нешто не знате те да то поново морате проучити. На тај начин управљате својим учењем, објашњава овај психолог и додаје како тако боље појашњавамо ствари и заправо учимо с разумевањем.

3. Нове информације спојите с нечим што већ знате

– Покушајте главне тезе да спојите с већ познатим информацијама. На пример, учите како неурон преноси електрицитет и већ знате да се око неурона налазе дебеле мембране које се називају мијелински омотач, који доприноси преношењу електрицитета. То можете да повежете са тиме како вода тече кроз црево за воду. Ако је црево пробушено, вода ће тећи кроз њега спорије. Исто се догоди кад мијелински омотач старењем попуца – трансмисија електрицитета се успорава, објашњава Мек Данијел.

4. Визуализујте информације цртањем

– Одлична стратегија је израда дијаграма тока, менталних мапа и сличних визуелних модела. Нпр. ако студирате психологију, можете да нацртате ток класичног условљавања, каже Мек Данијел.

Објашњава како свако такво активно учење, када сами придајемо значење информацијама, има велику улогу у задржавању информација.

– Поједностављено, онај који учи мора да буде укљученији и ангажованији, а мање пасиван, објашњава психолог.

5. Користите мементо картице

– Иако ће већина ученика картице на којима пише већ научено – ставити по страни, то није добро. Заправо би требало да се тестирате и понављате и оно што сте већ научили, каже Мек Данијел.

Саветује да, ако тачно поновите информације с неке картице, картицу и даље оставите у ‘шпилу’ с онима које не знате, јер је поновни сусрет с том картицом итекако користан.

6. Распоредите градиво

– Пуно ученика ‘буба’ напамет јер чекају задњи час за учење, па онда вече уочи понављају једне те исте информације изнова. За дугорочно памћење то је лоше, поготово ако ће вам неке претходне лекције бити потребне приликом учења нових, као што је код предмета статистике, каже је психолог.

Уместо тога је, каже, битно распоредити учење и понављати мало по мало сваки дан.

– Учите с мементо картица мало један дан, па их склоните. Извадите их другог дана, па поновите, па затим исто два дана после, саветује Мек Данијел.

7. Није урођено да вам неки предмети ‘не иду’

Погрешан је став да вам неки предмети не иду. То вас у старту ограничава приликом учења јер размишљате на начин да неки предмет, нпр. хемију, можете схватити до одређеног нивоа, што је нетачно.

– Уместо тога, радије се фокусирајте на то како да се постепено побољшате у нечему што вам баш и не иде. Одвојите више времена за те предмете и будите ангажованији. Ученици који то чине суочавају се с тешкоћама, уместо да их заобилазе, а у захтевнијим су предметима успешнији, закључио је психолог Мек Данијел.

 

 

Извор: 6uka 

Извор: http://www.detinjarije.com/strucnjaci-za-ucenje-i-pamcenje-preporucuju-najbolje-metode-za-savladavanje-gradiva/

 

Педагошки кутак припремила Марија Николић, педагог
       школска година 2014/15, 2015/16 и 2016/17